blago nama

Kako svi zamalo da stradamo od svinjskog gripa

dadada | 19 Novembar, 2009 12:57

Ja se jako plašim svih bolesti sa životinjskim prefiksom. Pre dve godine, sam bila potpuno prestravljena od ptičijeg gripa. Danima nisam smela da priđem svome kanarincu i možda bih i prevladala taj strah da jadničak nije uginuo od gladi posle nekoga vremena. Nažalost to je samo produbilo moju paranoju, zato što je na vestima u to vreme išao proglas da nikako ne bi smo smeli da prilazimo crknutoj živini naročito onoj koja je pre toga bolovala. E sad, kako da znaš da li si tolike godine držao u stanu kontaminiranu pticu ili čilog kanarinca? Za svaki slučaj nisam mu prilazila tako da je on ostao još neko vreme da leži na podu svoga kaveza, sve dok se nije prilično naduvao. I to je takođe moglo biti posledica gripa i toga što jadnik, sada kada je već mrtav nije bio u stanju da se dobro iskašlje, pa je nadutost došla kao logična posledica nadimanja pluća usled suzdržavanja od kašlja. Nekoliko dana kasnije ga je moj mlađi brat bacio u kontejner, pošto on nije hipohondar.

Zato sam, kada su ove godine proglasili da ćemo bolovati od svinjskog gripa, brže bolje sazvala sastanak sa užim članovima svoje familije da se konsultujemo kako ćemo se braniti od istog. Pošto je naš deda držao svinju Stojanu udvorištu smatrala sam da je naša porodica spadala u one ugroženije.

Valjalo je dogovoriti se o tome kako ćemo da dejstvujemo pošto je deda bio izuzetno vezan za Stojanu i ne bi dozvolio da je se tek tako oslobodimo. A sa druge strane da Stojana ostane tako gripozna u našem dvorištu, nikako nije išlo. Zbog toga smo osmislili malu strategiju, praktično diverziju, kako da ubedimo dedu da je najbolje da Stojanu odvedemo u karantin da je izleče... do sada ste već shvatili da je karantin u stvari klanica nedaleko od Siriga, a izlečenje je pretvaranje Stojane u šunku i čvarke. Morali smo da pričamo u šiframa, a radi lakšeg razaznavanja napraviću kratak spisak izraza koje smo koristili.

Dakle: Karantin- klanica, nedaleko od Siriga

Izlečiti- istranžiramo i stavimo je u zamrzivač

Terapija- sve tehnike koje se primenjuju na tradicionalnoj svinjokolji 

Maska za zaštitu od gripa- punilica za kobasice

Tami flu- ispeći svinju na ražnju tako da kožica bude hrskava

Ehinacea- šurenje brenerom

Propolis-SataraVakcina-panglovanje

Kijanje u lakat- svinja koja je dobro ošurena

Ne kijanje u lakat- svinja koja nije dobro ošurena

Pranje ruku- dimljnje šunke

Izmeriti temperaturu-odvesti je na mesto za penglovanje

Ubledeti- biti dovoljno natovljen za klanje

Promuklost – biti toliko debeo da mogu od nje da se naprave i čvarci

Zapušen nos i curenje iz nosa – čvarci

Povišena telesna temperatura (veća od 37.8°C)- hrskavi čvarci

Glavobolja - baretina

Upala grla - gronik Bolovi u mišićima- krmenadla

Kijanje – džigernjača

Kašalj - krvavica

Piti puno čaja- obariti 

Doći u posetu- dobro se najesti

Oporaviti se- ravnomerno podeliti svinju na delove, da bude za svakog podjednako

Alternativno lečenje- pustiti je da živi

 

Napominjem da smo imali mali problem pošto neki od članova familije nisu svaki put uspeli da pogode dobar kontekst, iako sam im svima fotokopirala po primerak šifrovanih izraza. Sve u svemu, jedan dan smo se okupili svi, ko za slavu i otpočeli razgovor pred dedom, ali tako da on ne primeti šta nam je namera. Razgovor je otprilike takao ovako.

Radi lakšeg razaznavanja u zagradu ću staviti i pravo značenja stvari.

“Da li vam se čini da je Stojana u poslednje vreme nešto ubledela (dobro se natovila)?”, pitala sam ja. 

“Meni se pre čini da je promukla (postala dovoljno debela da se od nje mogu napraviti čvarci)”, rekla je tetka klimajući glavom.

“U tom slučaju, najbolje će biti da je lečimo(istranžiramo i stavimo u zamrzivač)”, dodao je ujak.

“A čime biste je vi lečili?”, pitala je svastika, koja nije baš uspela da pohvata tok  radnje.

“Naravno, propolisom (satarom). Čime bi drugim?”, rekoh.“A pre toga je dobro srediti ehinaceom (ošuriti brenerom).”

“Jeste, nema ništa gore od svinje koja ne kija lepo u lakat (svinje koja nije dobro ošurena).

“A zar ne bi bilo dobro da joj prvo izmerimo temperaturu (odvedemo je do mesta za panglovanje)? Pre nego što bilo šta počnemo. Da ne pravimo nered naokolo, ako ima visoku temperaturu”, pitala je svastika nevešto i namignula nam.

“To u svakom slučaju. Onda ćemo tačno znati koju terapiju da joj damo (koje tehnike svinjokolje će nam biti potrebne)”, reče ujak ponovo.

“Uf, što mi u porodici volimo kada je nekome dobro zapušen nos i cure mu bale iz nosa (kada ima dobrih čvaraka). Mi sve uživamo”, mljackajući se nadovezao stric.

“I još kada ima povišenu telesnu temperaturu. Oko 37,8 stepeni (kada su čvarci hrskavi). Ma nema ništa lepše od toga”, reče strina i lepo se vidi da joj voda ide na usta.

“A ja najviše volim kašalj, ma skoro kada čovek ripa (krvavicu). Nema ništa bolje nego kada se čovek dobro nakašlje (najede krvavice).” Ponosno dodade smotana svastika.

“I još kada ima glavobolju (baretinu), pa to je samo da se čudiš kako lepo živiš.”

“E sada već pričamo svašta”, rekoh ja naslutivši da bi ovaj razgovor mogao da ode dođavola ako alava rodbina nastavi tako da se naslađuje oko svinjske bolesti.

“Nego, htela sam da vas pitam, a da se ne čini vama da Stojana ima grip?”

“Možda je samo upala grla (gronika). Možda joj samo treba dati puno čaja (obariti gronik sa belim lukom i strpati ga u džigernjaču)”, reklaje jetrva, svojski se trudeći da učestvuje u ovoj šifrovanoj priči.

“Ma treba joj odma dati vakcinu(ispanglovati je). Ne bih se ja zamarao sa alternativnim lečenjem (pustiti je da živi).

“A ako baš i ima grip, možda ne bi bilo loše da je stavimo u onu masku (punilicu za kobasice). Da mi budemo sigurni. Neko više voli kada svinja lepo nosi masku (postane kobasica), a neko više voli kada leži kući i odmara se (postane dimljena šunka). Pa neka bude za svakoga, ko šta voli”, prvi put se pomirljivo u razgovor uključio teča.

“Uglavnom složili smo se da je Stojana bolesna”, rekoh ja pokušavajući da kontrolišem priču.”Nekako ćemo je morati lečiti. Samo još da se dogovorimo kako.”

“Ja ne dozvoljavam da otpočnemo sa lečenjem dok mi neko ne zagarantuje da će Stojana dosta da kija (da će od nje ispasti dosta džigernjače) i da će imati ozbiljnu upalu mišića (da će biti dobrih krmenadli od Stojane)”, pobunio se moj brat, od koga smo to mogli i očekivati. On je uvek anti protivan.

“Pa u tom slučaju najpoštenije će biti da je odvedemo u karantin (klanicu u blizini Siriga). Tamo će doktori (mesari) znati tačno šta da joj daju da svi budu zadovoljni njenim oporavkom (da bude ravnopravno podeljena na delove)”, predložila sam.

“A kako da znamo da neko neće potplatiti doktore da je leče sa onim boljim vakcinama iz Švajcarske. Pa da se Stojana na kraju ne oporavi u vašu korist”, pitala je proračunata jetrva. 

“Možemo svi da prisustvujemo izlečenju.

“Ja ne mogu, ja radim.”

“Pa ti ćeš onda morati da nam veruješ. Uostalom mi smo ti rodbina, ne bi te mi prešli. Videćeš da je sve u redu kada te Stojana jednom poseti (kada budeš pojeo Stojanu)."

“Ne dolazi u obzir. Mene da Stojana poseti samo jedan put, a kod vas ko zna koliko će puta dolaziti da vas obiđe. Neće to tako moći.”

“A šta onda predlažeš?”, upitah ja nemoćno.

“Ljudi, ako ne možemo da se dogovorimo, najbolje će biti da Stojani damo tami flu (da je ispečemo na ražnju tako da kožica bude hrskava) pa da svi zajedno sednemo i uživamo što je ozdravila.”, dodao je moj brat.

“A je l’ mogu ja nešto da predložim?”, upita tihim glasom snaja.

“Kaži”, iako smo svi bili skeptični, svi smo se okrenuli prema njoj da čujemo kakvo je ona to rešenje našla.

“Pa ja bih ipak predložila da pokušamo sa alternativnom medicinom (da ostavimo Stojanu da živi) sa homeopatijom, da je vodimo kod energetičara, ultrazvučnim talasima ili akupunkturom (čišćenjem obora, dovođenjem brava u obor, redovnim hranjenjem i davanjem sveže vode)”, reče snaja koja je bila vegeterijanac i koja samim tim nije mogla da se razume u to koliko su svinjske bolesti dobre i hranjive za nas.

Na to deda naravno skoči, izvuče kuburu i grmnu na sve nas:“Majku vam poljubim. Neće na mojoj svinji niko da primenjuje alternativne medicine. Da zabadate u moju svinju nekakve igle i da joj dovodite bioenergetskog vrača. Pa je l treba svinja da mi crkne od stra’a!”

Tu deda pripuca na nas iz svoje kubure, a mi brže bolje se dadosmo u beg. Na svu sreću u toj opštoj zbrci niko nije bio povređen, pa čak je i Stojana ostala živa i zdrava u dole u dvorištu iako se o njenoj sudbini toliko većalo.

Moram priznati da već danima smišljamo novu strategiju kako da Stojanu izlečimo od gripa, ali nam još ništa dovoljno efikasno nije palo na pamet. Kako god, dok ne smislimo nešto novo, moramo se nadati najboljem što se tiče svinjskog gripa. U svakom slučaju, smatram da je ovo jedan od drastičnijih primera kako svi možemo da stradamo od svinjskog gripa i želela sam da ovo svoje bolno iskustvo podelim sa vama.

Komentari

Re: Kako svi zamalo da stradamo od svinjskog gripa

nastasja | 19/11/2009, 13:08

ahahhahaa
sjajno!!! ja bih joj dala tami flu :))))

:D

mima | 19/11/2009, 15:25

:D :D :D :D
long live stojana!

nek si nam se vratila!
u istom stilu! :D
:******

sjajno

bubi | 29/11/2009, 18:12

Nisam verovala da ću se ovako smejati svinjskom gripu :-))).
Kakva ideja!
Ovo jos nisam cula.Hahahaha!!!

Re: Kako svi zamalo da stradamo od svinjskog gripa

karadjenovi | 01/12/2009, 21:36

Malo smeha na tako tmurnu temu!

Re: Kako svi zamalo da stradamo od svinjskog gripa

vremenska prognoza | 13/02/2012, 12:39

Zdravlje na prvom mestu! Propolis u svakoj prilici! I ja se zdusno zalazem za borbu protiv svinjskog gripa! A moze i pticiji, sve to treba u korenu saseci :)

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb