blago nama

blago nama kad idemo u kupovinu

dadada | 10 Septembar, 2008 09:55

Naš zajednički odlazak u prodavnicu je svaki put jedan mali doživljaj.
Sve počinje od spiska. Prvo uvek unapred napišemo spisak svih stvari koje nam trebaju za tu nedelju. Spisak je otprilike svaki put isti, razlikuje se što nekada na njemu ima upisan toalet papir, a nekada ne. Inače je skoro potpuno isti od nedelje do nedelje. Spisak nam stoji zalepljen za frižider magnetom i onda čitave nedelje marljivo dopisujemo na njega sve čega se setimo ili primetimo da nam te nedelje nedostaje u stanu.
Uglavnom spisak tu ostaje da stoji sve dok se ne vratimo iz prodavnice, pošto ga obavezno zaboravimo i onda ga ja bacim kada se vratimo. Mogli bi komotno da zadržimo spisak za sledeći put i da eventualno dodamo toalet papir na njega ako bude bilo potrebe za time, ali iskrena da vam budem ne znam ni sama zašto ga svaki put bacim, pa pišemo novi. Žali bože papira. Mislim, ne toalet papira, nego papira za spiskove. Za toalet papirom ne vredi žaliti.
Koliko ja znam, svega smo nekoliko puta poneli spisak sa sobom i probali da kupujemo po njemu, ali ispostavilo se da je to potpuno nemoguće zato što zahteva neku vrstu organizacije. Trebalo bi neko da čita šta piše na spisku, a neko drugi da stavlja stvari u kolica. A pri tom ti je potrebna i hemiska olovka da šaraš ono što si već kupio, jer u protivnom čitaš sve redom po sto puta i od toga se sav smutiš pa obavezno nešto preskočiš i onda moraš da se vraćaš skroz na drugi kraj radnje da uzmeš to. A mi nikad nemamo hemisku.
Da bi smo pojednostavili sebi kupovinu, uvek na ulazu u market uzmemo dvoje kolica, pa taj fazon: da jedno čita ( naravno onim danima kada se setimo da ponesemo spisak), a drugo uzima robu, ne bi trebalo da bude tako veliki problem, ali problem nastaje onog momenta kada se razdvojimo.
Onda ispadne da ono sa prepunim kolicima, a to sam obično ja, vija po radnji ono sa spiskom, da vidi šta smo još zaboravili da uzmemo. Ono sa spiskom se obavezno zavuklo negde između rafova sa tehnikom, da ne mogu da ga nađem i razgleda monitore za kompjuter.
E onda kada ga nađem, onda se malo posvađamo u radnji, što ja obavljam sav posao a on se zajebava naokolo. A onda on meni lepo objasni: Pa to ti je tako zato što ti tako hoćeš, da ne bih ja kupio Ariel, a ti hoćeš Persil i da ne bi kupio Musli digestiv, a ti hoćeš Musli karibik. I onda ja malo razmislim i stvarno je to tako, ja tako hoću, pa se onda izmirimo naočigled i na opštu radost i uz ovacije, svih onih koji su polegali ispod rafova kada smo počeli da se svađamo. Poneko od onih hrabrijih nas čak i potapše po ramenu.
A uostalom, što da se svađamo, mislim si ja ophrvana grižom savešću, kada i onako u 99% slučajeva ne nosimo spisak sa sobom.
Onda ja kažem njemu, blagim tonom i gledajući ga ljubavno, da malo izgladim situaciju: Pa znaš ti već otprilike šta nam treba, pametan si i velik i jak( ovo jak dodam da mu malo podignem moral): pampers, vlažne maramice, brašno…Sada ćemo se razdvojiti pa ćemo se naći ovde, na ovom istom mestu, za 15 minuta.
Kada se nađemo za 15 minuta ispostavi se da imamo dve potpuno iste korpe. Kao na kvizu: Koliko poznajete korpu svog partnera? Cilj kviza je naravno da pokušate da napunite svoja kolica potpuno istim namirnicama kao vaš partner, a za nagradu dobijete, pa u najboljem slučaju samo grdnju, što niste kupili nešto drugo, jer sada morate da vratite sve te stvari na rafove. Onda se još jednom posvađamo i ne pričamo celim putem do kase, do koje teturamo mrtvi umorni pošto smo morali da vratimo svu tu silnu robu.
Ali dok ne pričam sa njim, nije da ja ne razmišljam malo o svemu tome. Mislim si ja: Nije uopšte čudno što nam korpe izgledaju potpuno isto kada nam je spisak od nedelje do nedelje isti. Ta, ne mogu od njega ni da očekujem da dogura u korpi hranu za kanarince ili tako nešto. Nemamo kanarince pa bi to bila loša investicija. Morao bi da ode da kupi i kanarince, a onda bi i tu hranu samo dodali na spisak, pa bi opet bio isti. A i dobio bi ćušku od mene što mi dovlači svakojaku živinu u kuću.
I tako dok razmišljam dođe mi ga nešto žao što je tako sav sluđen, i pravi facu ko Duško Tošić kada ga nešto pitaju u klubu na nemačkom, a on tamo živi tek tri godine i još nije stigao da nauči nemački, pa odlučim da ga ne mučim više.
Ovako odlučim: ako ima para da plati, skuvaću mu sutra ručak, a ako bude tražio od mene da platim: sutra nema ručka, nema seksa nedelju dana, neću pričati sa njim, ogovaraću ga sa komšinicama, izbušiću mu gume na kolima i strpaću mu zmiju u krevet, pa neka ga izujeda što je taka cicija.
Ali da vam budem skroz poštena već me pomalo nervira ta situacija sa zajedničkom kupovinom. Možda sutra ja šmugnem sama u prodavnicu, a on neka se onda živ poždere što nije išao sa mnom

Komentari

Re: blago nama kad idemo u kupovinu

casper | 10/09/2008, 10:05

Ha,ha,ha, kao da si mene gledala u supermarketu.
A znas i sta imam na frizideru prikaceno magnetom.
A znas i da ga nikad ne ponesemo.
A sigurno znas i da uvek zaboravimo nesto da kupimo, ali zato uvek dovucemo gomilu robe koje nema na spisku.Da se nadje..

Re: blago nama kad idemo u kupovinu

zubovic | 10/09/2008, 10:57

mene je oduševio onaj deo sa tehnikom... a to i moju dragu nervira, ali ja redovno idem da vidim šta ima novo na polju fotoaparata, računara, koje su cene itd...

Re: blago nama kad idemo u kupovinu

domacica | 10/09/2008, 12:04

pročitah i prethodne.
pa samo mogu da kažem, odličan dar zapažanja svega što nas okružuje.
sa malim zakašnjenjem dobrodošla
Prijatno!

Re: blago nama kad idemo u kupovinu

principessa78 | 10/09/2008, 12:54

I jos jedan odlican tekst.Supermarketi su definitivno izazov.Kod mene vise u smislu-kako se uklopiti u ogranicen budzet dok sve one divne stvari masu sa rafova.Ovo me malo podsjeti na Kinselinu Kupoholicarku,naravno u neglamuroznoj balkanskoj verziji.

Re: blago nama kad idemo u kupovinu

Baladasevic | 10/09/2008, 14:55

Moj andjeo prvo ode da vidi sta ima na odeljku tehnike :) I tako volem da idemo u kupovinu, cela posada. I svi smo fini, tolerantni, nikakve svadje nema, a deca su posebna prica. Neverovatno se slazu i RAZUMU sve kada im kazemo, nema kreveljenja, moljakanja i sl. Neverovatno! Lep post, mozda i ja nekada napisem nasu epizodu...
Nikakvih ucenjivanja, nikakvih pretnji i sl. :)
Ponekad i spisak nosimo, ja vredno pisem i precrtavam, i ne jedimo se uopste ako sta i ne stignemo, ili zaboravimo. Nekako posmatramo da je sve to stvoreno zbog nas. Odemo, posluzimo se, (nazalost) platimo i to je to.
Iskreno, najvise me raduju pokloni ili stvari kupljeni decici. Ili kada provucem neki poklon za mog andjela, da vidi tek na kasi, ili kada dodje kuci.E, za TO vredi ziveti, i mozda zbog toga nista ne shvatam kao teskocu.
I volem i pijace i markete raznorazne, ma sve. Al` najvolijem nju :)

Pozdrav iz ravnice!

Re: blago nama kad idemo u kupovinu

Baladasevic | 10/09/2008, 15:02

casper | 10/09/2008, 10:05

"A znas i sta imam na frizideru prikaceno magnetom.
A znas i da ga nikad ne ponesemo."

Casper, pobogu, sta ce ti frizider u marketu????

O:))))

Re: blago nama kad idemo u kupovinu

casper | 10/09/2008, 15:10

Lalosu, nisi pratio na casu zato ti nije jasno.Veeeliki pozdrav!

znam ja vas

dadada | 10/09/2008, 19:41

dragi moji
znam ja vas. Vi ste oni sto se zbunjeno ceskaju po glavi u supermarketu razmisljajuci da li je ove nedelje toalet papir bio na spisku ili nije.
A znate i vi mene. ja sam ona koja nalece na vas sa dvoje kolica a vi ne smete nista da joj kazete jer vodi besnog muza sa sobom.
Ljubim vas u uvo

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb