blago nama

Blago nama sa vrućinom

dadada | 08 Septembar, 2008 10:42

E moji prijatelji, lepo li je letovati na Hvaru.
čitam u novinama o sunčanom Hvaru i radujem se zbog onih koji tamo letuju. Nije da se žalim što sam ja ostala ovo leto kod kuće, nije ni kod nas tako loše, malo je ova vrućna naporna, ali Hvar….
Cvrčci, krupne Italijanke koje jedu morske ježeve sa sve boljama ( dobro, nisam sigurna da su jele bodlje ali mi se učinilo kada sam lane bila, da jednoj viri bodljica iz usta dok se baca na svoj sledeći ukusan zalogaj, morskog galeba u niskom letu.)
Zatim, naša ex-braća hrvati, koji se IPAK okreću za nama kada čuju naš naglasak, i onda, pošto im je neprijatno od samih sebe što su tako napadni, onda nam se ljubazno osmehnu. A najbolji deo kada se motaš po Hvaru je, što je prepun onih poznatih, neko ih zove i džet set-ova, ili džet- skiova, kako li se već zovu.
Ako se slučajno zateknete na sunčanom Hvaru ove godine, evo vam jedan predlog: dakle, ako se motate po Hvaru i slučajno sretnete nekoga poznatog ( manekenku, sportistu, tajkuna ili estradnu zvezdu, bilo koga), stanete iza njega i mašete. Pošto će tog celebrity-a neko sigurno već slikati za Gloriju ili neke već novine, vrlo su velike šanse će uhvati i vas u kadar, te da će te i vi osvanuti u sutrašnjem izdanju Glorije.
To je naravno odlična prilika da vidite same sebe kako izgledate u novinama, i da proverite da li je ta celebrity varijanta uopšte za vas (da li da se uopšte proslavljate, kao što ste verovatno nameravali) i da napakostite svima onima koji vas ne vole a koji će vas videti u novinama kako se baškarite na Hvaru i to još u društvu poznatih likova. A ako se niste neko vreme videli ni sa rodbinom iz zavičaja eto lepe prilike da vas vide makar u novinama. U tom slučaju, ne bi bilo loše da povedete i ženu sa sobom i decu i ko već hoće, na slikanje, pa da napravite onu fotku što je prave fudbaleri, ono: prvi red čuči, a drugi stoji i svi se smeju. Samo gledajte da vas ta celebrity osoba ne primeti pa da vam pokvari fotografiju.
E da, lep li je život Hvarski. Nije ni nama ovde loše kao što rekoh, samo... ubi ova vrućina.
Ja se sa svojom mamom, koja živi tamo daleko u kišovitoj Engleskoj nadvikujem preko Evrope. Ona meni otale viče: Blago vama, što vam je vruće, a ja ću njoj brže- bolje prkosno: Blago vama što vam je hladno.
Keva misli da je 38 stepeni veoma prijatana temperatura u poređenju sa njihovih 12 .
Pošto je ova mala rasprava između moje staramajke (ubila bi me da zna šta sam napisala) i mene traje već predugo, ja sam odlučila da napravim jedan eksperiment i da dokažem mami da nije u pravu i da nije blago nama što nam je vruće.
Odlučila sam da probam onaj trik sa jajetom, da ga ispečem na asfaltu da vidim da li je to samo mit. Jer ako vrućina radi tako paklene stvari obi;nom malom jajetu, šta je onda u stanju da uradi meni?
Uglavnom, juče baš, na 38 stepeni izađoh ja na ulicu sa jajetom u rukama.
Asfalt se beše ugrejao tako, da su mi sandale lagano upadale u njega i svakim korakom postajale sve teže dok se u jednom momentu nisam do kolena zaglibila u asfalt. Bilo je prilično toplo. Sva sreca pa sam ponela slameni šešir koji mi se doduše posle 5 minuta zapalio na glavi, ali prvih pet minuta je sasvim dobro obavljao svoj posao.
Uzmem ja jaje i tek što krenuh da ga razbijem ugledam komšiju kako mi maše sa trećega sprata. Odmahnem i ja njemu i on to zbog nečega shvati kao poziv i eto ti njega za tili čas kako strčava dole sa komadinom slanine u rukama. Ja taman zaustih da mu objasnim o čemu se ovde radi i da neću ja da doručkujem nego radim eksperiment, kada mi on kaže da mu je dosadilo da jede sam, a stalno jede sam od kad ga je, zbog ovih vrućina, žena napustila i otišla da se uda za eskima i živi u iglou ( i lovi belog medveda i onda ga pojede…ili medved nju, uglavnom sada ne mogu tačno da se setim, komšija je prilično brzo pričao, a i ova vrućina zna da smuti čoveka)
Uglavnom sažalim se ja na komšiju i sednemo nas dvoje sa parčetom slanine i jajetom da doručkujemo.
Razgovor je bio neobavezan i verovatno bi smo ga nastavili u nedogled da komšija nije dehidrirao od vrućine posle desetak minuta, pa ga je odvela hitna pomoć. Jeste li nekada videli uživo kako se čovek ispred vas mumificira? Nimalo prijatan prizor, ali je super što možeš da ga zezaš da se nešto usukao.
Uglavnom ostadoh ja tako sama sa povelikim komadom slanine i jajetom na cesti. Međutim, ne lezi vraže, snime mene one dve kalašture sa drugoga sprata i sjure se sa sve papilotnama na glavi, te stanu da toroču. “ Ju, komšinice pa nećete valjda sve to da pojedete sami, pa odakle vama toliki apetit, pa odakle vama uopšte jaje, a tek slanina, da to nije komšijina, a šta to uostalom bi sa komšijom, što ga je odnela hitna pomoć, ma znale smo mi da neće on dugo tako izdržati, nešto se sav usukao, dajte da vam pomognemo,…” i neznam kako ali su me tako zbunile, da dok sam se okrenula ( koliko sam mogla pošto su mi noge još uvek bile zaglavljene u asfaltu) jedna je već donela veknu hleba, a druga teglu ajvara i dve okrenute šoljice kafe koju su malo pre popile.
Sunce je pržilo, njih dve su jedna drugoj videle zmiju u šolji i put i nekog nosatog tipa ( a svi znamo šta znači kada muškarac ima velik nos) a ja sam pokušavala da pronađem negde oko sebe nešto čime ću okrenuti jaje da mi ne izgori, što nije baš lako u radijusu od pola metra.
Ali znate ono kada vas Bog pogleda u pravom momentu, pa na greb greb kartici ogrebete dvesto dinara, a vi dugujete sto sedamdeset u trafici i taman vam ostane za žvake. Znate to?
E pa slično sam iskustvo ja doživela tada kada sam ugledala baba Soku kako nosi onu kašiku za okretanje jaja ( zvaćemo je spahtlica...ne baba Soku, nego kašiku) i punu činiju pripremljene salate.
Videla baka da sam ja u nevolji pa došla da vidi jel treba neka pomoć, e ali onda ni ona nije mogla više da se vrati, pošto joj je štap upao u asfalt i nije mogla da ga nađe. I šta da se radi, sela baba Soka sa nama da sačeka noć da se asfalt malo stegne pa da može bez štapa da se otetura kući.
I tako, malo po malo, do kraja dana je nas sedamdeset i troje sedelo na asfaltu ( mada nisam sigurna za onih dvoje što su molili za vodu kada su stigli, da li njih mogu da računam, pošto neznam da li su bili živi… ili su samo sedeli tamo mrtvi ladni. Postalo je malo sumnjivo kada su deca počela da se penju po njima)
Uglavnom sedeli smo tako, pekli jaje i svirali harmoniku. Po neko, od one vrste veselih ljudi je čak i zapevao.
U neko doba noći, nekome je već bilo dosta harmonike i partizanskih pesama, pa je pozvao trubače, što je opet dozvalo radoznalce iz okolnih kvartova, koji su mislili da je u pitanju sabor pa su se svi odreda lepo doterali i došli da vide koji se vrag tu dešava.
Odma za njima se naravno pojavio i luna park, ali sva sreća imali su dovoljno obzira da se ne smeste odmah pored mene da me klinci ne bi udarali onim kolima na struju, pa sam im ja zauzvrat, ponudila da prodajem karte za njih ( mislim, i onako nisam mogla nigde da mrdnem, pa reko, da budem od neke koristi).
U neko doba se odigrala čak i mala svadba na tom našem mestu okupljanja. Deset metara od mog jajeta : Paja je zaprosio Maju. Bio je malo pijan, pa ne znam da li se to računa a i sama prosidba je zvučala čudno ( nisam sigurna da li ću dobro ponoviti red reči, ali nešto poput: Maja droljo, hoćeš se udaš, dosta mi da jurim drolje…kad imam tebe, hik.) I onda je pao u alkoholnu komu. Piće obično nikome ništa dobro ne donese, ali Maji ovaj put jeste. Paja ju je zaprosio posle dvanaest godina zabavljanja, pa je ona brže bolje odjurila da kupi sebi verenički prsten i sva sreća da je u blizini bio luna park, pa je kupila jedan baš lep sa Vini puom.
Svi koji su bili u stanju da stoje, su se veselo klatili obradovani ovom iznenadnom prosidbom dok ne bi popadali.
A ja? Ja sam u neko doba noći otkrila da mogu da oslobodim jednu nogu uz pomoć one baba Sokine špahtlice, i da mogu da oslobodim i ovu drugu ako se nogom odgurnem od jedno od ono dvoje za koje nisam bila sigurna da li su još medju nama. Oko mene je vladao prizor iz sodome i već dobrano umorna i u strahu da će me opržiti grom što sam inicirala sve to, polako sam krenula kući u sumrak… I sada se vi pitate šta je poenta
E pa poenta je: 1. nemam pojma da li se jaje može ispeći na asfaltu, i pod 2. Mama je definitivno u pravu: Blago nama na 38 stepeni

Komentari

Re: Blago nama sa vrućinom

zubovic | 08/09/2008, 13:35

I BLAGO NAMA SA TVOJIM POSTOM... iskreno, priča oko jajeta me je oduševila. I SAMO DA ZNAŠ... ovdi kod nas pada kiša već čitavo jutro, tek se skoro smirila.

PS: sledeći put se popni na limeni krov...hehe

Re: Blago nama sa vrućinom

hyperblogger | 08/09/2008, 13:42

:) a jooooj :) ihihihi. mislim, sta reci :) kad je zubovic vec sve kazao.
ovde neka izmaglica, ali bice kise :) to je sasvim sigurno :) blago meni. pozdrav.

Pa bas lepo

dadada | 08/09/2008, 19:20

Dragi moji,
oprostite na greskama: pavopisnim, gramaticim i stilskim, nisu bile namerne. Kod epilog htedoh reci zakljucak, ali mi se omaklo.
Bas mi nesto milo oko srca sto sam vas nasmejala
Ljubim vas u oko

Re: Blago nama sa vrućinom

kammmelija57 | 08/09/2008, 21:52

E bas ti je uspelo da me nasmejes u ovom tmurnom i kisovitom danu. A jaje...super..sa slaninom divna kombinacija.Pozdravljam te..

Re: Blago nama sa vrućinom

belapcela | 12/08/2009, 23:45

belapcela

a gde je dragana? dopada mi se ovo sto pises, setila sam se rablea ...pisi jos!veeeeeeeeliki pozdrav!

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb