blago nama što nismo u Evropskoj Uniji
dadada | 19 Septembar, 2008 22:17
Šta to Evropska unija ima što mi nemamo?
E ova tema je već toliko izlizana da samo što joj se ne vide rupe. Zbog toga sam odlučila da udarim kontru EU i napravim spisak stvari koje mi imamo, a oni nemaju...niti će ih ikada imati, sve i da jednoga dana pristanemo da im se pripojimo.
Smislila sam da napravim spisak stvari na kojima će nam Evropsko unljani ( je l’ se tako zovu ti što nas puštaju k’ sebi samo sa vizama?) zavideti toliko, da će svima odreda kada neko spomene Srbiju, da krenu suze na oči i bale na usta ( ali ne zbog besnila, nego od zavisti)
E sada, da bi spisak stigao do što većeg broja ljudi i da bi nam što veći broj ljudi zavideo, potrebno je preduzeti još nekoliko akcija.
Za sada dve su mi na pameti: Mogla bih da napravim diverziju, iznajmim nekoliko Teletabisa i da Evropskoj deci u tri termina dnevno preko CNN-a puštam šifrovane poruke. Do sada sam uspela da šifrujem nekoliko, evo vam jedna za primer O-O, E-U, I-I, O-PA, E-E, BA! I, PA-PA, A-A, I, E-O, AUUU, to bi u prevodu značilo O-O (Oo) E-U(Evropska Unija) I-I(i) O-PA(ostatak planete) E(Će) B-A!(da eksplodiraju načisto) I(i) PA-PA( pa-pa) A-A(a) I(Mi) E-O(ćemo) AUUU( Biti najveća sila na planeti) Ako ne bih našla ni jednog slobodnog Teletabisa, mogla bih da iznajmim i Talibanisa da im sve ovo isto kaže… samo iz zapaljenog aviona.
Drugo, mogla bih da angažujem nekog hakera da napravi virus od tog spiska, prosledi ga na sve kompjutere u EU, naravno pri tom im obriše sve podatke i izazove krah svetske banke. Virus bi trebao da ima i halucinogeno dejstvo na najveće berzanske stručnjake i da od tog momenta Srbija postane glavni izvoznik naftnih derivata, kamiljeg mesa i... pa svega ostalog.
Uglavnom to bi trebalo da ih jednom za sva vremena natera da se zamisle da li je bolje biti Evro-unijanac ili Srbin.
Ja sam se za spisak setila nekoliko stvari, a vi ako možete da se setite još nečega samo se dopišite dole niže.
Dakle: Šta to Srbi imadu, a drugi ne imadu:
1. Mi imamo Mladića i Gorana Hadžića, a koliko vidim to je da crkneš od zavisti.
Trenutno su oni naš najbolji proizvod, pošto koliko sam ja shvatila njih želi cela Evropa, a samo ih mi imamo.
Meni je doduše interesantno je da se niko nikada nije zapitao: a da ne leže ispod svega toga što su ta dva frajera toliko tražena, neki drugi razlozi...razlozi van onoga što možemo da poimimo.
Mislim Radovan se za vreme svog odsustvovanja sa javne scene bavio crnom magijom, ako sam dobro razumela. Možda Mladić zna da levitira, a Hadžić da pušta munje iz očiju ili iz nekog drugog dela tela. Možda od njih hoće da naprave tajno oružje uz pomoć koga će konačno da se obračunaju sa Molderom i Skali? Uglavnom, ili to ili su njih sva trojca sa Kriptona, nema treće.
2. Imamo pekmez od šljiva sa koricom koji se kuva deset sati i na koji se sav ispečeš kada počne da kipi.
Najbolji deo kod tog pekmeza je to što kada ga skuvaš i sipaš u tegle onom ispečenom rukom, svom u zavojima, u nekoliko tegli možeš da vratiš i nekoliko koštica ( još bolje po šaku u svaku), a onda te tegle pokloniš prokletoj rodbini koja zna da nosi kući pekmez, a ne zna da se ponudi da pomogne oko kuvanja. Nek slome sve zube, koji su im preostali od prošle godine.
3. Imamo gledanje u šolju kod komšinice sa viklerima na glavi. Ko je ćelav ne može ovo da razume.
Evro unijci smatraju da je internet najbolje otkriće ikada, ali to je samo zato što im niko do sada nije stručno pogledao u šolju. Jes’ da interneta možeš da pitaš sve i on zna svašta da ti odgovori, ali problem je što od njega nikada nećeš dočekati da ti kaže šta te čeka taj dan, da si se opet malo ugojio, ali ti lepo stoji (sa podsmehom), da ti nabije na nos što on ima vikendicu a ti si luzer pa nemaš, da saznaš šta danas kuvaju ostale komšinice i koja te je od njih ogovarala juče (i rekla da si se odvratno ugojio), i da te prijateljski posavetuje da ostaviš svog supružnika. A najbolje od svega je što, da bi ti to sve rekla, ne moraš ništa ni da je pitaš, kao onog glupog interneta, nego je dovoljno da se sretnete u hodniku.
4. Imamo izbore svakih nekoliko meseci.
Nekima se to čini dosadno ali je zapravo nadasve korisno.
Nakupiš se reklamnog materijala da imaš do sledećih izbora i u to vreme ne moraš detetu da kupiješ onaj skupi balon i bojce, nego mu daš brdo hemiski sve u različitim bojama pa mu kažeš da mu je to poslao Deda Mraz. Za sledeće izbore možeš da kažeš da su to pokloni od Uskršnjeg zeke, a ako dete počne da se buni što za svaki praznik dobije pepeljaru i hemiske, kažeš mu samo neka bude bezobrazno, jer za sledeću Novu Godinu neće ništa dobiti.
Uostalom izbori su odlična psihoterapija za neodlučne ljude, da rade malo na svom samopouzdanju. Mogu svakih nekoliko da odu i sasvim odlučno zaokruže neki broj na listi, kao da će to uticati na bilo šta. Pa sad, ako se i predomisle posle nekoliko dana, nema velike štete, izbore će svakako ponoviti za koji dan, a njihovo mišljenje i onako ne vredi ni pišljiva boba... bezveznjakovići jedni.
5. Ne propuštanje pešaka na pešačkom prelazu.
E to mi je možda omiljen Srpski običaj. Kada Srbin u kolima ugleda pešaka (po mogućnosti što starijeg i po što odvratnijem vremenu) u njemu se prosto probudi neki sportski duh. Ako na primer ugledate bakicu sa štapom, koja se jedva kreće( kada smo kod toga, još nismo našli baba Soku), dok lije kao iz kabla, a voda kulja iz preopterećenih kanalizacija i pri tom joj ulazi u bušne cipele, preporučljivo je da istog momenta kada ona pokuša da pređe ulicu da pobegne od pobesnelog psa koji je napada, i bande koja joj otima novčanik, date gas i da je kako znate i umete sprečite u tome. Ako je potrebno možete i da je pogazite, bitno je samo da vas ona ne pobedi u prelaženju pešačkog.
Još bolji je fazon, ako imate vremena da se samo primaknete pešačkom, pa kad ona zakorači vi date gas tako da se baba obeznani od straha. Možete i da svirnete i da joj pokažete rukom nešto nepristojno. Uglavnom, fora je da ostanete da stojite i sačekate da opet iskorači, pa ponovite celu radnju iz početka i tako nekoliko puta, dok baba ne umre od infarkta, onda možete da nastavite svojim putem.
6. Rakijadu.
Ima li koji Srbin iznad 15 godina da se nije iskušao u ovom nacionalnom sportu, makar u miru doma svoga u krugu svojih najbližih?
Koliko ja to mogu da upratim pravila oko rakijanja su jednostavna: Ne moraš da radiš ništa fensi, da dodaješ masline, sodu ili led, da koristiš čašu ili da sediš na stolici. Od pravog, vrlog rakijaša se očekuje jedino da bude u stanju da otvori usta kada počnu da ga ispiraju, da se sam otetura do svoga mesta u jarku i da sutra bude spreman za posao. Čula sam, (doduše ovo nije pouzdana informacija pošto sam je dobila od jednog gospodina koji je trenutak pre toga ispuzao iz jarka tvrdeći da je on neki Velja iz Čačka ) da je prošle godine na rakijadi pobedio jedan naš poznati plastični hirurg. Kažu on već godinama učestvuje, i vrlo često dođe trešten pijan na posao, a to pritom ne utiče ni na koji način na njegov posao, čak mu daje izvesno samopouzdanje. Dokaze za to možete videti na našoj estradnoj sceni.
7. Pozajmljivanje svega i svačega.
E i ovo je lep običaj, i za onoga koji pozajmljuje i za onoga kome pozajmljuje. Potrebno je samo pozajmiti što vredniju i dragoceniju stvar, kao na primer kosilicu za travu, kombajn ili vikendicu na moru. Ako neko uspe da iskamči lovu, e to je najbolje, to garantuje višegodišnji provod i za pozajmljivača i za onog koji zajmi.
Ovde je već običaj da se pozajmljena stvar nikada ne vrati vlasniku i postoje dva načina na koja ova igra može da se igra: a. Možete da, kada god sretnete vlasnika, da se pravite ludi.
I pod b. da pokušate da izbegavate vlasnika nekoliko godina.
Da bolje ilustrujemo, uzmimo na primer da ste pozajmili od svoga prijatelja vikendicu na moru.
Ako se odlučite za opciju A, da se pravite ludi: najbolje će biti da promenite brave, kupite dva pit- bula i vodite ih na plažu sa sobom, za slučaj da vlasnik vikendice naiđe, i da postavite svuda oko vikendice zamke za medvede...a može i medvede. Ovo bi trebalo da odvrati vlasnika od fiks ideje da i on malo dovodi svoju bolešljivu decu na more u svoju vikendicu.
Ako se odlučite za opciju B, da izbegavate vlasnika, onda bi ste trebali da idete na plažu preko krova, da na plaži kamuflirate ženu u Marlona Branda, sebe u Gretu Garbo, a dete u jazavca- kućnog ljubimca, a kada se vraćate sa plaže da vi, žena i dete savladate veštinu letenja kao Betmen, pa da u ponoć ulepršate u gajbu kroz prozor, ako vas vlasnik vikendice već čeka sa sačmarom ispred vrata. Problematično je jedino ako vam je žena debela kao Marlon, teško je danas pronaći veću količinu lateksa na tržištu za betmen odelo.
Spisak se nastavlja u sledećem postu
E ova tema je već toliko izlizana da samo što joj se ne vide rupe. Zbog toga sam odlučila da udarim kontru EU i napravim spisak stvari koje mi imamo, a oni nemaju...niti će ih ikada imati, sve i da jednoga dana pristanemo da im se pripojimo.
Smislila sam da napravim spisak stvari na kojima će nam Evropsko unljani ( je l’ se tako zovu ti što nas puštaju k’ sebi samo sa vizama?) zavideti toliko, da će svima odreda kada neko spomene Srbiju, da krenu suze na oči i bale na usta ( ali ne zbog besnila, nego od zavisti)
E sada, da bi spisak stigao do što većeg broja ljudi i da bi nam što veći broj ljudi zavideo, potrebno je preduzeti još nekoliko akcija.
Za sada dve su mi na pameti: Mogla bih da napravim diverziju, iznajmim nekoliko Teletabisa i da Evropskoj deci u tri termina dnevno preko CNN-a puštam šifrovane poruke. Do sada sam uspela da šifrujem nekoliko, evo vam jedna za primer O-O, E-U, I-I, O-PA, E-E, BA! I, PA-PA, A-A, I, E-O, AUUU, to bi u prevodu značilo O-O (Oo) E-U(Evropska Unija) I-I(i) O-PA(ostatak planete) E(Će) B-A!(da eksplodiraju načisto) I(i) PA-PA( pa-pa) A-A(a) I(Mi) E-O(ćemo) AUUU( Biti najveća sila na planeti) Ako ne bih našla ni jednog slobodnog Teletabisa, mogla bih da iznajmim i Talibanisa da im sve ovo isto kaže… samo iz zapaljenog aviona.
Drugo, mogla bih da angažujem nekog hakera da napravi virus od tog spiska, prosledi ga na sve kompjutere u EU, naravno pri tom im obriše sve podatke i izazove krah svetske banke. Virus bi trebao da ima i halucinogeno dejstvo na najveće berzanske stručnjake i da od tog momenta Srbija postane glavni izvoznik naftnih derivata, kamiljeg mesa i... pa svega ostalog.
Uglavnom to bi trebalo da ih jednom za sva vremena natera da se zamisle da li je bolje biti Evro-unijanac ili Srbin.
Ja sam se za spisak setila nekoliko stvari, a vi ako možete da se setite još nečega samo se dopišite dole niže.
Dakle: Šta to Srbi imadu, a drugi ne imadu:
1. Mi imamo Mladića i Gorana Hadžića, a koliko vidim to je da crkneš od zavisti.
Trenutno su oni naš najbolji proizvod, pošto koliko sam ja shvatila njih želi cela Evropa, a samo ih mi imamo.
Meni je doduše interesantno je da se niko nikada nije zapitao: a da ne leže ispod svega toga što su ta dva frajera toliko tražena, neki drugi razlozi...razlozi van onoga što možemo da poimimo.
Mislim Radovan se za vreme svog odsustvovanja sa javne scene bavio crnom magijom, ako sam dobro razumela. Možda Mladić zna da levitira, a Hadžić da pušta munje iz očiju ili iz nekog drugog dela tela. Možda od njih hoće da naprave tajno oružje uz pomoć koga će konačno da se obračunaju sa Molderom i Skali? Uglavnom, ili to ili su njih sva trojca sa Kriptona, nema treće.
2. Imamo pekmez od šljiva sa koricom koji se kuva deset sati i na koji se sav ispečeš kada počne da kipi.
Najbolji deo kod tog pekmeza je to što kada ga skuvaš i sipaš u tegle onom ispečenom rukom, svom u zavojima, u nekoliko tegli možeš da vratiš i nekoliko koštica ( još bolje po šaku u svaku), a onda te tegle pokloniš prokletoj rodbini koja zna da nosi kući pekmez, a ne zna da se ponudi da pomogne oko kuvanja. Nek slome sve zube, koji su im preostali od prošle godine.
3. Imamo gledanje u šolju kod komšinice sa viklerima na glavi. Ko je ćelav ne može ovo da razume.
Evro unijci smatraju da je internet najbolje otkriće ikada, ali to je samo zato što im niko do sada nije stručno pogledao u šolju. Jes’ da interneta možeš da pitaš sve i on zna svašta da ti odgovori, ali problem je što od njega nikada nećeš dočekati da ti kaže šta te čeka taj dan, da si se opet malo ugojio, ali ti lepo stoji (sa podsmehom), da ti nabije na nos što on ima vikendicu a ti si luzer pa nemaš, da saznaš šta danas kuvaju ostale komšinice i koja te je od njih ogovarala juče (i rekla da si se odvratno ugojio), i da te prijateljski posavetuje da ostaviš svog supružnika. A najbolje od svega je što, da bi ti to sve rekla, ne moraš ništa ni da je pitaš, kao onog glupog interneta, nego je dovoljno da se sretnete u hodniku.
4. Imamo izbore svakih nekoliko meseci.
Nekima se to čini dosadno ali je zapravo nadasve korisno.
Nakupiš se reklamnog materijala da imaš do sledećih izbora i u to vreme ne moraš detetu da kupiješ onaj skupi balon i bojce, nego mu daš brdo hemiski sve u različitim bojama pa mu kažeš da mu je to poslao Deda Mraz. Za sledeće izbore možeš da kažeš da su to pokloni od Uskršnjeg zeke, a ako dete počne da se buni što za svaki praznik dobije pepeljaru i hemiske, kažeš mu samo neka bude bezobrazno, jer za sledeću Novu Godinu neće ništa dobiti.
Uostalom izbori su odlična psihoterapija za neodlučne ljude, da rade malo na svom samopouzdanju. Mogu svakih nekoliko da odu i sasvim odlučno zaokruže neki broj na listi, kao da će to uticati na bilo šta. Pa sad, ako se i predomisle posle nekoliko dana, nema velike štete, izbore će svakako ponoviti za koji dan, a njihovo mišljenje i onako ne vredi ni pišljiva boba... bezveznjakovići jedni.
5. Ne propuštanje pešaka na pešačkom prelazu.
E to mi je možda omiljen Srpski običaj. Kada Srbin u kolima ugleda pešaka (po mogućnosti što starijeg i po što odvratnijem vremenu) u njemu se prosto probudi neki sportski duh. Ako na primer ugledate bakicu sa štapom, koja se jedva kreće( kada smo kod toga, još nismo našli baba Soku), dok lije kao iz kabla, a voda kulja iz preopterećenih kanalizacija i pri tom joj ulazi u bušne cipele, preporučljivo je da istog momenta kada ona pokuša da pređe ulicu da pobegne od pobesnelog psa koji je napada, i bande koja joj otima novčanik, date gas i da je kako znate i umete sprečite u tome. Ako je potrebno možete i da je pogazite, bitno je samo da vas ona ne pobedi u prelaženju pešačkog.
Još bolji je fazon, ako imate vremena da se samo primaknete pešačkom, pa kad ona zakorači vi date gas tako da se baba obeznani od straha. Možete i da svirnete i da joj pokažete rukom nešto nepristojno. Uglavnom, fora je da ostanete da stojite i sačekate da opet iskorači, pa ponovite celu radnju iz početka i tako nekoliko puta, dok baba ne umre od infarkta, onda možete da nastavite svojim putem.
6. Rakijadu.
Ima li koji Srbin iznad 15 godina da se nije iskušao u ovom nacionalnom sportu, makar u miru doma svoga u krugu svojih najbližih?
Koliko ja to mogu da upratim pravila oko rakijanja su jednostavna: Ne moraš da radiš ništa fensi, da dodaješ masline, sodu ili led, da koristiš čašu ili da sediš na stolici. Od pravog, vrlog rakijaša se očekuje jedino da bude u stanju da otvori usta kada počnu da ga ispiraju, da se sam otetura do svoga mesta u jarku i da sutra bude spreman za posao. Čula sam, (doduše ovo nije pouzdana informacija pošto sam je dobila od jednog gospodina koji je trenutak pre toga ispuzao iz jarka tvrdeći da je on neki Velja iz Čačka ) da je prošle godine na rakijadi pobedio jedan naš poznati plastični hirurg. Kažu on već godinama učestvuje, i vrlo često dođe trešten pijan na posao, a to pritom ne utiče ni na koji način na njegov posao, čak mu daje izvesno samopouzdanje. Dokaze za to možete videti na našoj estradnoj sceni.
7. Pozajmljivanje svega i svačega.
E i ovo je lep običaj, i za onoga koji pozajmljuje i za onoga kome pozajmljuje. Potrebno je samo pozajmiti što vredniju i dragoceniju stvar, kao na primer kosilicu za travu, kombajn ili vikendicu na moru. Ako neko uspe da iskamči lovu, e to je najbolje, to garantuje višegodišnji provod i za pozajmljivača i za onog koji zajmi.
Ovde je već običaj da se pozajmljena stvar nikada ne vrati vlasniku i postoje dva načina na koja ova igra može da se igra: a. Možete da, kada god sretnete vlasnika, da se pravite ludi.
I pod b. da pokušate da izbegavate vlasnika nekoliko godina.
Da bolje ilustrujemo, uzmimo na primer da ste pozajmili od svoga prijatelja vikendicu na moru.
Ako se odlučite za opciju A, da se pravite ludi: najbolje će biti da promenite brave, kupite dva pit- bula i vodite ih na plažu sa sobom, za slučaj da vlasnik vikendice naiđe, i da postavite svuda oko vikendice zamke za medvede...a može i medvede. Ovo bi trebalo da odvrati vlasnika od fiks ideje da i on malo dovodi svoju bolešljivu decu na more u svoju vikendicu.
Ako se odlučite za opciju B, da izbegavate vlasnika, onda bi ste trebali da idete na plažu preko krova, da na plaži kamuflirate ženu u Marlona Branda, sebe u Gretu Garbo, a dete u jazavca- kućnog ljubimca, a kada se vraćate sa plaže da vi, žena i dete savladate veštinu letenja kao Betmen, pa da u ponoć ulepršate u gajbu kroz prozor, ako vas vlasnik vikendice već čeka sa sačmarom ispred vrata. Problematično je jedino ako vam je žena debela kao Marlon, teško je danas pronaći veću količinu lateksa na tržištu za betmen odelo.
Spisak se nastavlja u sledećem postu
Generalna |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (6) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Re: blago nama što nismo u Evropskoj Uniji
phedredelaunay | 20/09/2008, 12:16
:)))
Super, mada mene opet malo podilazi jeza.
Re: blago nama što nismo u Evropskoj Uniji
sonatica | 20/09/2008, 12:45
Sviđa mi se tekst...Dopuna spiska:
1. Imamo kajmak - oni ga nemaju
2. Imamo čvarke :) - i uskoro počinje sezona pravljenja istih
3. Moba - kad zidamo kuće ili renoviramo ih, dolaze rođaci, komšije, prijatelji i zna da traje nekoliko dana ukoliko ih domaćica kuće obilno hrani i poji :) gibanica + pivce..hehe..to postoji samo u Srbiji
Imam još primera...ali ostaviću ih možda na svom blogu
Pozz!
Re: blago nama što nismo u Evropskoj Uniji
MMMila | 20/09/2008, 13:33
Saljenje s okrutnom realnoscu je ovde, bojim se zabranjeno. Ili ograniceno dozvoljeno. Moze sala na tudji racun, na nas sopstveni, e to nikako. Odmah zaboli! Dive blog arhive i lica blog ludnica se odmah pobune ako se nasalis i na njihov racun!
A sto mislis da j enezanimljiv svakodnevni zivot? Ne slazem se, mislim da uvek ima neceg zanimljivog, sao to treba umeti primetiti i umeti preneti.
Po nekad je i bolja svakodnevna dosada, nego izvestaceno plagijatorstvo, namesteno veselje i cvrkutanje.
Re: blago nama što nismo u Evropskoj Uniji
zaoduh | 30/09/2008, 23:15
'...Mogla bih da napravim diverziju, iznajmim nekoliko Teletabisa...'
Iza teletabisa stoji ozbiljno programiranje malih mashina. Savetovao bih svim roditeljima da deci ne dozvoljavaju gledanje te gluposti.
Rocky 2 Tiger Jacket
Rocky 2 Tiger Jacket | 29/03/2022, 13:32
Thank you for posting such a great article! I found your website perfect for my needs. It contains wonderful and helpful posts. Keep up the good work!. Thank you for this wonderful Article!
Ko sam ja?
Zovem se Dragana Bojović.
Živim u Novom Sadu, u lepom braku i mama sam dva klinca, koji me beskrajno zabavljaju.
Izdala sam roman "Biti bolji" kome uskoro izlazi drugo izdanje, sto je znak da je dobro zabavljao ljude oko mene :-), a ovih dana treba da bude odstampan i nastavak "Biti pametniji".
Ako vam nešto zatrebam mozete me naci na mom FB profilu, ovde na blogu koji doduse ne pisem dovoljno redovno i po u knjižarama i bibliotekama, gde gubim puno vremena u potrazi za novim knjigama.
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Septembar 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Najnovije...
- Kako svi zamalo da stradamo od svinjskog gripa
- Blago nama što smo bili na Madoninom koncertu
- blago nama što nismo u Evropskoj Uniji - nastavak
- blago nama što nismo u Evropskoj Uniji
- blago nama sa našom politikom
- blago nama sa kišurinom
- blago nama sa crnom rupom
- blago nama kad idemo u kupovinu
- blago nama sa našom birokratijom
- Blago nama sa vrućinom
Re: blago nama što nismo u Evropskoj Uniji
bealiever | 20/09/2008, 11:40
Auuu...ludnica :)) Poslušaj, molim te onu pesmu "Nije sve tako crno" :)))
Priznajem, nasmejala si me, ali ima stvari u kojima si malo preterala, pa su me "bocnule u živac". U ostalom, to i jeste cilj pisanja.
Pozdrav :)