blago nama

Blago nama što smo bili na Madoninom koncertu

dadada | 30 Septembar, 2008 17:22

Dragi prijatelji vratismo se sa Madoninog koncerta i odlučila sam da podelim to iskustvo sa vama.
Ako niste fanovi, samo zapušite uši, pošto sam mislila i da vam malo pevam, a ako jeste, uživaćete u Madoni na crnogorski način...reš.
Prvo dolazak u Crnu Goru. Mi na granici, a policajci samo kažu vozi. Muž i ja se ukočili. Oni nama opet: Vozi, a mi ni da mrdnemo.
Mi smo u Srbiji navikli da su ljudi u uniformama kontradiktorni, na primer smetljari, ovako kada ih vidiš deluju bezazleno, a za čas, ako te je država upropastila i moraš da živiš u kontejneru, istresu ti u svoj kamion čitav sadržaj kuće i odnesu ga. Meni nije jasno kako ljudi uspevaju iznova i iznova da se skuće svakih nedelju dana. Signaliziramo mi jedno drugome da ne mrdamo.
Šta čekate: kaže pandur.
Ali znate, mi smo paradajz turisti, odgovorim mu ja.
Baš me briga, vozi.
A nećete malo da nas tučete?
Ne.
A kada bi ste znali da imamo paradajza u gepeku?
Ni onda.
A sendvič sa paradajzom?
Ni to me ne zanima
A sok od paradajza?
Jok
A kada bi ste znali da smo doručkovali paradajz u paradajz city-ju pa smo se onda gađali paradajzom, a kada se svađamo on pocrveni kao paradajz i da se nadamo, kada umremo da ćemo završiti u paradajzu ili se reinkarnirati u paradajz?
Ni to.
Nas dvoje se pogledasmo, slegnusmo ramenima i nastavismo put.
Deset metara odatle zaustavi nas policajac.
Dobar dan, vozili ste prebrzo, to vam je trideset eura.
Ali tek smo krenuli sa granice, nismo mogli prebrzo.
Da, ali izgledate mi kao da ćete kad- tad voziti prebrzo.
Ali nećemo, kunemo vam se majke nam.
Ne mogu da vam verujem, bolje mi je da vam naplatim kaznu unapred ili u nazad ako ste ikada vozili brzo u svom životu, jer ovako ako vas pustim možete otići a da niste platili kaznu a to nije dobro za bezbednost saobraćaja.
I mi šta ćemo, platimo mi njemu kaznu.
Nastavimo mi još deset metara kad sledeći policajac.
Stojte, prošli ste kroz crveno i to vam je trideset eura.
Nismo majke nam! Jeste, ako ne baš crveno, narandžasto.
Nismo kunemo vam se.
E, ali bilo je bar žuto. Ispod žuto neću da idem.
Stvarno nismo, mi uvek prolazimo na zeleno.
E i to vam je prekršaj, mi smo ekološka država, ne mo’š da se vozaš na zeleno kako ti hoćeš.
A kako onda da prođemo.
Idite zaobilaznim putem, kroz šumu, ali pazite se kanadera, reče on i pokaže na šumu u koju je neposredno pre toga zafrljačio pikavac.
Pređemo mi još deset metara kada opet policajac.
Dobar dan, pogrešno ste se parkirali, to vam je trideset eura.
Ali zaustavio nas je vaš kolega.
Nema to veze, ne smete da stajete tamo gde kolega kaže. Uostalom on je moj kolega a ne vaš.
Uglavnom tako smo putovali do Budve. Jednom su nas zaustavili zato što nismo sačekali da prođe poskok, a bio je znak za poskoka, pa su nam naplatili kaznu jednom zato što nismo kupili njeguški pršut i dvaput zato što nismo Rusi...
Jednom su nas čak zaustavili neki ljudi da nas pitaju za pravac pa smo i njima platili kaznu.
Stigli mi tako u Budvu, a ono gužva.
Mi u Srbiji imamo samo za dva praznika takvu gužvu, za Cecin koncert i za koncert u Guči, a pošto ja ne slavim ni jedan nisam znala odmah kako da se snađem.
Zato sam se odma pobratimila sa dva Rusa, Baćuškom i Đevuškom ( tako su se valjda zvali, pošto ja ne znam baš dobro ruski) koji su očigledno razumeli pravila ponašanja u gužvi.
Prvo, u gužvu se ne ide nepripremljen. Prvo je potrebno popiti dve flaše viljamovke na prazan stomak kako bi ti se izoštrila orijentacija, zatim potrebno imati čuvarnog rođaka iz ex-Češko-Slovačke republike koji je sačuvao nekoliko pari svoje obuće koje je nosio na posao, da vam ih pozajmi za letovanje u Budvi.
Potrebno je takođe kupiti svetlo plavu majcu u XXXL veličini sa Madonninim likom iz doba jure dok je još pevala na rođendanu T-reksu.
Na neurotičnosti kompletnom izgledu posebno daje ako tu majcu upašete po mogućnosti u cipele onoga rođe, a ako negde nađete i T-reksa da ga vodite na lancu to vam garantuje da će vam se svi sklanjati sa puta.
Ja sam samo imala Baćušku i Đevušku.
Ali ne brinite se ništa, neki ljudi nisu imali sreće kao ja da se odmah pobratime, ali postoji još načina da izgledate neurotično i da vam se svi sklanjaju sa puta, možete na primer da se doterate kao za izlazak u diskoteku u Tirani, a onda zaboravite da obučete suknju (to je uradila Padruga) i to ostavlja isto dobar utisak. Ili da posedujete jahtu od dvadesetak metara, ali se toliko oletvate od alkohola da vam se poremeti percepcija veličine pa mislite da imate gumeni čamac i onda pokušate da ga parkirate između dve najskuplje jahte u luci. Kada vam to ne uspe, jednostavno svoj gumeni čamac pustite da pluta po Jadranskom moru, kupićete vi sebi novi od osamdeset metara.
Uglavnom, moja ruska pobraća su se svojski trudili da se probiju do nekog njihovog cilja.
Verovatno bismo se mi tako veselo gegali kroz gomilu još dugo da Đevuška nije sreo Maljćika pa su njih dvojca otišli da kupe jedan drugom po zlataru.
Baćuška i ja smo ne znajući kud bi dalje odlučili da zagrljeni krenemo prema Jazu, pošto je ostalo samo još dva dana do početka koncerta.
Kišica nam je rominjala po glavama sve do tunela prema Jazu gde smo sreli autobus sa odbojkaškom reprezentacijom Crne Gore koji su krenuli da zauzmu svoja VIP mesta. Razmenili smo pozdrave i oni su nam se pohvalili kako im je odbojkaški savez dobro organizovao VIP odlazak na koncert, tako da stignu da mašu Madoni kada bude odlazila. Rekli su nam da je dobro da imaju mesta za sedenje pošto su već sedam dana u tunelu i nemaju šta da jedu i da piju pa neće moći da stoje od iscrpljenosti. Uglavnom baš kada smo mi stigli su izvlačili slamku da se dogovore koga će od svojih saigrača žrtvovati za dobrobit reprezentacije, a svi su navijali da to bude debeli.
Baćuški to bi nešto simpatično, pa im je ispričao da se zato, zbog tog njihovog vedrog temperamenta i odlučio da sa svojih 175 000 braće dođe u CG na letovanje i da će se sigurno tu i naseliti samo ako nađu da kupe plac barem 150 km od mora u brdu. Kažu voleli bi da mogu da kada krenu na plažu da stignu bar za dva-tri dana, ne duže.
Uglavnom, Baćuška im je ostavio 82 flaše votke koje je poneo na koncert za svoje potrebe, da naliju i zatim zaliju prijatelja koji će pasti za opštu dobrobit.
Stigosmo mi na Jaz tehnikom kotrljanja nizbrdo.
Znate kako se to radi? Popiješ dovoljno votke da pomisliš za sebe da si nesalomivi kamen i kada dođeš u fazu da to pomisliš, samo se stuštiš niz brdo. E sada ako se ispostavi da nisi nesalomivi kamen i da nisi više ništa posebno kada stigneš do dna brda, nemoj da se sekiraš, ionako bi umro od ciroze jetre, a i kad si dovoljno glup da misliš za sebe da si kamen nijesi ni zaslužio da živiš.
Uglavnom stigli smo tačno na početak Madoninog nastupa.
Baćuška, ja, i još troje bednika iz zemalja iz regiona jedini nismo bili u VIP-u, što je ispalo dobro pošto smo mi jedini videli binu. Ovima što su sedeli u VIP-u smo posle preprčavali šta je bilo na koncertu.
A Madona, šta da ti kažem, nema je šta videti, sva mi je nešto kockasta. Kao televizor, samo veliki od pet metara, glava joj nešto dođe velika.
Đipala je, radila sklekove, drombuljala u gitaru, pevala đelem-đelem, ljubila se sa devojkom, izgledala bolje nego ikad, imala pedeset igrača oko sebe, sletela helikopterom, opremu dovezla na pedeset kamiona, dovukla na jaz sedamdeset hiljada ljudi, naterala Srbe-Hrvate-Slovence-Bosance-Makedonce-Crnogorce-Vojvođane-Kosovare i Šiptare da se 1sat i pedesetdva minuta ne mrze i da đuskaju zajedno, pevala hitove koje je prodala u milionima primeraka, naterala Crnogorce da viči Ua-Ua utanjenim glasom, prikazivala slike napaćenog trećeg sveta kome hitno treba pomoć, pozivala nas da zaštitimo planetu. Ma šta da vam kažem, ništa naročito...
Bolje napravi Sinan, on baš zna da podigne atmosferu, jedino što ona ima te neke dobre bateriske lampe pa svetli cela Crna Gora oko nje.

Komentari

Re: Blago nama što smo bili na Madoninom koncertu

zubovic | 30/09/2008, 20:43

Sreća tvoja da niste bili u Beču na koncertu. Skupilo se oko 50 000 kulturnih Austrijanaca i Mađara, niko se ne javi, ni glasa da pusti. Nakon koncerta aplauz - jači bi se čuo u nekom pozorištu nakon baletske predstave... toliko o evropi.

Re: Blago nama što smo bili na Madoninom koncertu

donna | 30/09/2008, 21:29

ti si se baš dobro provela,a i kazni naplaćala:)

istina

dadada | 30/09/2008, 21:35

donna, skoro da nisam preterala oko njihove policije :-)
al stvarno to ljubayno rade, to oko naplacivanja kazni. prvo te pitaju kako si putovao, da li si se umorio itd a onda bam...
Ma bilo je super :-)

Re: Blago nama što smo bili na Madoninom koncertu

zubovic | 01/10/2008, 00:48

eto ga sad... znam da si se šalila... al ajd. Bitno da je tebi bilo lepo

Re: Blago nama što smo bili na Madoninom koncertu

ostrvosnova | 02/10/2008, 14:35

E to je policija:))))
Nego nije mi jasno, cifre su od 40 000 do 70 000 "gledalaca" sto je skoro pa duplo?!:)

Pa

dadada | 03/10/2008, 15:17

niko nije potpuno siguran koliko je bilo ljudi...mozda Milo zna :)
Bilo je prepuno tako da ako su planirali jos ljudi ne znam gde bi oni stali :)

hm

palcica | 13/01/2009, 18:53

izgleda da je zanimljivije bilo putosetvije negoli sam koncert.
ko ce ga znati

Re: Blago nama što smo bili na Madoninom koncertu

Ceca | 16/06/2009, 12:01

Bas cudni ovi komentari, niko da primeti koliko si ti fantasticno duhovita i koliko je nebitna Madonna i koncert, i Crnogorci. :-) Jako volim tvoj stil.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb